Ексклузивно: УМЕТИ БОГА

 Екслузивно!

За наш блог, песму је проследио председник Вукове задужбине, песник, професор доктор Бошко Сувајџић, а надамо се да ће ускоро послати и видео-снимак на којем ће нам песму уживо и прочитати.

 

Песник и проф. др Бошко Сувајџић

УМЕТИ БОГА

 

У телу мушкарца и жене, времену бесповрат-даном,

прстену-огњеновидцу, диску златотиск-тканом,

у нуклеарноме блеску, морфемској честици слога:

умети Бога.

У Гутенберговој орбити, путањи небеског метка,

вештима од ствари истине, брошури Великог петка,

у оку минијатуристе, Библији у 42 ретка:

умети из почетка.

 

У годњи млечним путем, под сводом хемисфера,

из првоотачких нафора, жига Великог Звера,

над Авганистаном, Србијом, Украјином, Ираком,

крвотоком што струји у небо магнетном траком,

као тромб, кроз ткиво звезда, у трансмисији сфера,

Бог је – Дебреова мера.

 

Свакога сата у дану, сваког минута у часу,

док свет од наших злодела грезне у жеглу масу

гојећи, у себи самоме, немана зиратнога:

умети Бога.

 

По јерусалимским печатима, у повељама словним,

стенама свето-петарским, торњевима куполним,

у шупаљ зуб га скрити, бегунца крилатога (мога):

умети Бога.

Купати га са рибама што вретенасто скачу

из тава грчких митова, са утробом, на мачу.

Преко завеса и одора, по стаклу мраморног стења,

позобати му бисере, ко просо, са камења,

светлошћу из Успења.

 

(Чувати га као реликвију на ознојеном длану

у сваком новом дану.)

 

На ковчезима и под оклопима, на златницима и по бистама,

на заставама скорелим од крви у предачким чисткама,

у болу што пахне из јама – бездања док расте тама:

умети Бога у нама.

 

Уродом тропрстим и трооким, јарећим и брадвастим

главама,

по стратиштима и по јамама, маљевима, енклавама,

по мигрантима и снима, по снима и по јавама,

по добрима и по злима, по рекама и по травама.

 

По језицима што причају – ти живодари царски:

грчки, словенски, хебрејски, коптски, самарићански,

(у Итилу, на Каспијском мору, где сања каган хазарски).

 

По земљи спрженој напалмом, тепихом касетних бомби,

по молекулима светлости кроз визир свемирских сонди,

по сузи сиријског дечака бродећи огњеном реком,

свихорен, као сламка, пред Богом и човеком:

умети себе у неком.

 

Београд, 05. 04. 2021.

Аутор је песму изговорио за наш Књижевни вртлог. Послушајте је: УМЕТИ БОГА