Постови

Књижевни вртлог или Селфи-поезија

Слика
 Вода је одличан проводник звука... И како се у води звуци чују другачије него у ваздуху, тако и у књижевности  јасније чујемо, светлије и брже, и животне и вечне вредности. Схватили сте да желимо да се препустимо на тренутак бујици речи... Да уронимо у свет уметности... Да звуке и боје видимо изнутра, из себе... Да изронимо оснажени новим пријатељима и читаоцима. Указали сте нам поверење! Заједно смо у вртлогу речи, мисли, емоција... Шаљите нам на имејл: cuvaridelavkca@gmail.com  кратке снимке (до пет минута) о себи и свом стваралаштву (поезија, проза, драма).  Књижевни вртлог 1: Маја Настић Књижевни вртлог 2: Мирослав Алексић Књижевни вртлог 3: Верољуб Вукашиновић Књижевни вртлог 4: Александра Мишић Књижевни вртлог 5: Нада Хаџи Перић Књижевни вртлог 6: Верица Тадић Пратите наш канал пријатељства, Књижевни вртлог.

Ексклузивно: УМЕТИ БОГА

Слика
 Екслузивно! За наш блог, песму је проследио председник Вукове задужбине, песник, професор доктор Бошко Сувајџић, а надамо се да ће ускоро послати и видео-снимак на којем ће нам песму уживо и прочитати.   Песник и проф. др Бошко Сувајџић УМЕТИ БОГА   У телу мушкарца и жене, времену бесповрат-даном, прстену-огњеновидцу, диску златотиск-тканом, у нуклеарноме блеску, морфемској честици слога: умети Бога. У Гутенберговој орбити, путањи небеског метка, вештима од ствари истине, брошури Великог петка, у оку минијатуристе, Библији у 42 ретка: умети из почетка.   У годњи млечним путем, под сводом хемисфера, из првоотачких нафора, жига Великог Звера, над Авганистаном, Србијом, Украјином, Ираком, крвотоком што струји у небо магнетном траком, као тромб, кроз ткиво звезда, у трансмисији сфера, Бог је – Дебреова мера.   Свакога сата у дану, сваког минута у часу, док свет од наших злодела грезне у жеглу масу гојећи, у себи самоме, немана зиратнога: умети Бога.   По јерусалимским печати

Књижевни вртлог за наш канал и наш блог!

Слика
 Узбуркај живот! Радуј се упркос свему! ПОЗИВАМО ВАС ДА УЗБУРКАМО ЖИВОТ КЊИЖЕВНИМ ВРТЛОГОМ! Учествујте у нашој акцији:  КЊИЖЕВНИ ВРТЛОГ ЗА НАШ БЛОГ! Снимите себе (снимак не мора да буде врхунски) како говорите своју песму или одломак неког свог прозног или драмског дела! Пошаљите снимак за наш канал и за наш блог!  Све што је потребно је:  1. да у уводном делу изговорите своје пуно име и презиме и кажете неколико реченица о себи и свом књижевном раду;  2. да нагласите да је снимак за Удружење "Чувари дела Вука Караџића" из Чачка и Канал пријатељства: Књижевни врлог и  3. да пазите да снимак не буде дужи од пет минута.  Снимак пошаљите на наш мејл: cuvaridelavkca@gmail.com (ако је снимак велики, користите опцију Google drive или WeTransfer). Ми ћемо онда ваше снимке објавити на нашем Јутуб-каналу и блогу... Колико ће бити дугачка наша река и наш ток, од вас зависи!

Довољно је рећи: ИВАН КЛАЈН

Слика
 In memoriam ИВАН КЛАЈН о "Вуковој кривици" „Приметио сам“, пише читалац Душан Бојић Ивану Клајну, „да неки покрети или удружења пишу срБски, а не српски. Колико знам, облик срБски је коришћен у хрватском новоговору у време НДХ. У чему је ствар? По мени, правилно је само српски.“ Отуда им главни кривац мора бити Вук Караџић. Не могу праве Србенде да следе тог изрода који је живео у Бечу, оженио се Швабицом, сарађивао са Словенцем, зарадио жестоке осуде српских архимандрита и митрополита. Не могу хрватски домољуби да му опросте што је написао чланак „Срби сви и свуда“, што им је у Загреб послао Србина Даничића да покрене Речник ЈАЗУ (данашње ХАЗУ), а поготову што је за своја учења придобио хрватске језикословце, па су све до Првог светског рата, неки и касније, били убеђени вуковци. Шалу на страну, у наше време многи разумни критичари (оне неразумне засад оставимо по страни) истичу да је Вук погрешио у веровању да се речник и граматика модерне цивилизације могу заснивати искљу

Позив донаторима, спонзорима и волонтерима

Слика
  ЈАВНИ  ПОЗИВ ЗА ДОБРОТВОРЕ, СПОНЗОРЕ И ВОЛОНТЕРЕ Позивамо све људе добре воље који желе да помогну, на било који начин, и подрже рад нашег удружења, да нам се јаве на мејл cuvaridelavkca@gmail.com ради договора. Помоћи нам можете на разне начине: - поклањањем књига за књижни наградни фонд; - поклањањем уметничких дела (било за нас, било за даровање носилаца захвалнице „ Велики добротвор ” ); - волонтирањем у нашим програмима , уколико сте даровити за неку од области којима се ми бавимо (етнологија, књижевност, лингвистика, музика и друге уметности); - обезбеђивањем преноћишта или угоститељских услуга за наше госте; - обезбеђивањем путних трошкова или превоза за госте; - новчаним донацијама (које користимо: за акредитације скупова или каталогизацију публикација или организацију програма или ауторске хонораре за стручна лица) и сл. По нашем статуту, додељујемо: Захвалницу „ Велики добротвор ” за донације преко 100.000 динара; Захвалницу „ Добротвор ” за донације веће од 3.000 динара

Пренумеранти за 2021. годиште „Данице”

Слика
 Гостујући у нашем програму  „ Свет(л)описи ”  2020. године, Душица Матицки, секретар Вукове задужбине у Београду, између осталог, говорила је и о значају пренумерације.  Цитирамо Душицу Матицки:       На крају реч – две о    пренумерантима, који су благо „Данице ” . О пренумерантима Вук Стефановић пише: „Како још немамо правих и књижних трговаца, они су највећи помагачи и меценати књижества нашега ” .   Вук се захваљивао пренумерантима на поверењу и „скупитељима ”  на „родољубивом труду и на пријатељској љубави ” . Пренумерација се јавља у крилу грађанске класе, јачајући с њом и утичући, са своје стране, на њен раст.      И уредништво нове „Данице ”  определило се за пренумерацију. Даничини пренумеранти радо нам се враћају, знамо им имена, место живљења,    јављају нам се да са нама поделе радост после читања „Данице ” , јављају    неку лепу вест, бринемо када нам се за следеће годиште не јави дугогодишњи пренумерант.    Међу првим пренумерантима били су патријарх српски, његова свето

Теренска збирка Верице Костић и ученика из Прилика

Слика
  С поносом представљамо Теренску збирку докторанда Верице Костић, наставнице из Прилика, која је истакнути члан Удружења и један од идејних твораца нашег новог пројекта „ Расковник - Млади чувари српске народне културе ”. .    Ова публикација  објављена је под именом Живот и обичаји нашега краја – Настављачи Вуковог рада Теренска збирка Уводна реч   Теренска збирка је настала као продукт пројектне наставе у школи, тј. школског пројекта Живот и обичаји нашега краја – Настављачи Вуковог рада. Након обраде дела Живот и обичаји народа српскога Вука Стефановића Караџића, на часу српског језика, ученицима се јавила идеја да наставе Вуков посао, тј. да и сами прикупљају грађу о некадашњем животу мештана свога краја, тј. Прилика и околине. Уследила су теренска истраживања, прикупљање грађе, разговар са старијим мештанима рођеним између 1932 . и 1959. године , бележење прича, прикупљање старих предмета, фотографисање старих грађевина и уочавање особености давнашње архитектуре у