Чувари дела Вука Караџића

In memoriam: Жена анђеоског гласа      Снежана Спасић (1969 –2020) Извођач традиционалне музике, некадашњи члан и солиста Академског хора Универзитета у Нишу, Снежана Спасић, жена која нам је анђеоским гласом и чудесном лепотом Небо приближавала и у овом трошном, земаљском трајању, преселелила се у вечност. Бог да јој душу прости и вјечна јој памјат! О томе како је чувала традиционалне вредности, погледајте на следећем линку: https://www.youtube.com/watch?v=iLLJpfKXvkc&feature=emb_share&fbclid=IwAR2GHeqFTTY1tbKw3y5o1N0Q2MduWsck8IwGXRm8ueBgNmokJfCy-9GZ45A

Лирски записи  Светлане Вучковић су прва књига Библиотеке „Вуково коло” Удружења „Чувари дела Вука Караџића”. Рецензенти: др Миодраг Матицки и Данијела Ковачевић Микић Лектор: Љиљана Чакајац Пајић Ликовно-графичка опрема: Слободан Пајић Техничка припрема текста: Зорица Јовановић Дизајн и техничка припрема корица: Ивана Павловић Технички сарадник: Милица Костић ISBN 978-86-80130-03-3 COBISS.SR-ID 12887049 ПЕСМЕ ИЗ ДУШЕ Песникиња Светлана Вучковић је збирком стихова Лирски записи показала да никада није касно да се песник, који годинама ,,из тиха" ствара поетске записе пуне искреног надахнућа, са стотинак песама сложених у четири циклуса који утврђују њену поетику стваралаштва ( Песма је као слика , Виђено срцем , Мелем од речи , Запитаности ) и петом циклусу у којима нам открива своја поетска упоришта и захваљује на подршци онима који су је у овом племенитом послу подржали ( Посвете ), огласи као заокружени особити песнички глас, и своје песме назове ,,лирским звезданим записима

Библиотека „Вуково коло” Удружења „ Чувари дела Вука Караџића” посвећена је стваралаштву чланова Удружења као креативном начину за подстицање читалачке културе и неговање српског језика (прецизније: и стандардног језика и нестандардних дијалеката, односно – и књижевног језика и народних говора). Библиотека нема унапред постављене књижевне и естетске захтеве, нити јасну уредничку руку. Баш као што њен наслов говори –  у коло се хвата свако коме је до игре! 

* Миодраг Матицки, председник Скупштине Вукове задужбине преминуо је 7. јула, а сахрањен 10. јула 2020. године на Новом гробљу у Београду. У Прилогу доносимо ауторски тескт проф. др Бошка Сувајџића посвећен сећању на Миодрага Матицког Др Миодраг Матицки је својим животом и делом остварио изузетно плодну научну биографију. Представљао је несвакидашњу појаву у нашој науци и културном животу. Као један од најуспешнијих директора Института за књижевност и уметност у Београду (1977–2006) у високој мери је допринео јачању угледа и репутације ове престижне научне институције. У низу друштвених ангажмана, издваја се његов допринос раду најзначајнијих националних културних установа: Матице српске (вишегодишњи члан Књижевног одељења и Управног одбора Матице српске, а од 2012. године у два мандата и њен потпредседник), и Вукове задужбине у Београду (од 1995. до 2007. председник Управног одбора, а од 2008. до смрти председник Скупштине Вукове задужбине). Миодраг Матицки је рођ