Вјечнаја памјат
![Слика](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjlOfIOrbAJXsYtbbQbG4BJklOE_bL3Oyg1Z7GudZAo43LluRBTW20Y7l5NHKNqTmT20vkzoh1CYmeMA4BY_eZFqcsVayx5N1JNthHoccBiIcF8W4sZ8qv0vtkTQIhQ-dxYg0NYkU-UPyI/w243-h320/%25D0%2590%25D0%25BC%25D1%2584%25D0%25B8%25D0%25BB%25D0%25BE%25D1%2585%25D0%25B8%25D1%2598%25D0%25B5.jpg)
Љиљана Браловић, песникиња из Прањана, почасни члан нашег удружења, опростила се од Митрополита Амфилохија бираним поетским речима. ЈЕСТ И БИЋЕ Те птице, те црне птице што се радују и гачу у нашем плачу ће се утопити и свити очерупана крила у рупе свог ништавила пред светлости која ће међ робље, међ верне и непоклекле, којима јутром засветли твоја глава као што вековима сија она од наде и зара Васкрслог нам Лазара. У јеку непролазног гнева не видите да само око му снева а душа рапортира Светима: Још има Бога у Србима, и љубав корача литијама на муку и завист проклетијама, и неће стати и неће престати док је једног Себра међу земљанима. О црне грабљивице, злосрећнице, несрбице, Једна је истина: Који љубише њега и Бог је с њима, гракћите плиће, с небеса свиће: Митрополит по среди нас – јест и биће! Љиљана Браловић