Граду поезије песма на дар

 Надахнут топлом добродошлицом чачанске публике, која још увек уме да чита и воли поезију, песник Верољуб Вукашиновић је написао песму с посветом: 

Верољуб Вукашиновић

Песма на дар чачанској публици за дивно песничко вече.

ГРАД ПОЕЗИЈЕ

Отворени су прозори и врата,

У саксијама поезија сија,

поскидане су сказаљке са сата,

песма славуја све је умилнија.

 

На трговима сазвучја трепере,

анђели лебде над библиотеком,

уз кичму старца млад бршљан се вере

тамо где град се додирује с реком.

 

У парковима још клупе постоје,

пуне сунчевог светлог синопсиса;

бедемом ходе заљубљених двоје,

платани стари рецитују Диса.

 

Кад једном дођеш у тај кутак света,

са жигом срца у својој адреси,

а ако, притом, још си и поета –

сазнаћеш ко си, одакле си, где си.