Вјечнаја памјат

 Љиљана Браловић, песникиња из Прањана, почасни члан нашег удружења, опростила се од Митрополита Амфилохија бираним поетским речима. 

ЈЕСТ И БИЋЕ

Те птице, те црне птице што се радују и гачу

у нашем плачу ће се утопити

и свити очерупана крила у рупе свог ништавила

пред светлости која ће међ робље,

међ верне и непоклекле,

којима јутром засветли твоја глава

као што вековима сија она од наде и зара

Васкрслог нам Лазара.

У јеку непролазног гнева

не видите да само око му снева

а душа рапортира Светима:

Још има Бога у Србима,

и љубав корача литијама

на муку и завист проклетијама,

и неће стати и неће престати

док је једног Себра међу земљанима.

О црне грабљивице, злосрећнице, несрбице,

Једна је истина:

Који љубише њега и Бог је с њима,

гракћите плиће, с небеса свиће:

Митрополит по среди нас – јест и биће!

Љиљана Браловић