Правописна скрипта за школе

 

СЛАВКО ВЕЈИНОВИЋ:

О ВУКОВОЈ ЗАДУЖБИНИ

          Вукова задужбина улази у ред темељних задужбинских установа, са дугогодишњом традицијом која је основана као невладина, самостална народна установа која се бави свим областима народног живота и стваралаштва, у духу трајних вредности Вуковог дела.

Посебну пажњу посвећује неговању српског језика, писма и језичке културе, с акцентом на окупљању и укључивању младих у програме којима се негују српски језик и ћирилица, штити наш културни и духовни идентитет и чувају трајне вредности Вуковог дела.

        Након Оснивачке скупштине, одржане на Коларцу 6. новембра 1987. године, Вукова задужбина је започела свој успешан рад, који и данас траје. Она следи свој опробани и доказани метод у деловању тзв. малих корака – који полако, али сигурно и у континуитету доноси пожељне резултате.

        То се, можда, најбоље може видети у богатој и разноврсној издавачкој делатности  Вукове задужбине. Овом приликом посебно бих истакао синтезе о слојевима култура појединих заокружених просторно-културолошких целина, које суштински доприносе очувању и снажењу културног и духовног идентитета и напретка српског народа.

        Рад на овом пројекту започет је књигом „Старо српско рударство” (2002), а настављен зборницима „Срем кроз векове” (2007); „Банат кроз векове“ (2010) и „Бачка кроз векове” (2014), а сада настављен радом на зборницима „Шумадија кроз векове. Слојеви култура Шумадије” и „Барања кроз векове. Слојеви култура Барање“ (05.10.2020). 

Вукова задужбина објавила је и четири  књиге са избором текстова из дела Вука Караџића, на тему Српска усмена народна баштина, на немачком, руском, енглеском и Француском језику. Књиге је приредио проф. др Бошко Сувајџић са сарадницима, уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије и Чигоја штампе.

        Истакао бих да у оквиру вредних издања улази и објављивање XIII књига Преписке (1863-1864) о стогодишњици (100) смрти Вука Стефановића Караџића (1864-1964) и двестагодишњици Вуковог рођења (1787-1987). Издавањем ове књиге ПРЕПИСКЕ, после 50 година, заокружен је рад на Сабраним делима Вука Караџића, најзначајнијем архивском извору за проучавање српске књижевности и културе XIX века.

        Такође, у овај корпус улази и објављивање књиге О језику и књижевности, као последње књига из едиције Вукових Сабраних дела. Она обухвата раздобље од средине 1847. године, па до краја Вуковг живота.  Књигу је приредио Александар Милановић; уредили Миодраг Матицки и Бошко Сувајџић.

        Овом приликом посебно би истакао и фототипско издање Ковчежићаза историју, језик и обичаје Срба сва три закона Вука Стефановића Караџића, које је за штампу  приредила и поговор написала академик Нада Милошевић-Ђорђевић (2014).

        Вукова задужбина, заједно са Заводом за уџбенике и Матицом српском, покренула је још током 90-тих година прошлог века и едицију Студије о Србима,у оквиру које се објављују књиге познатих научника из света. Оне су, превасходно, посвећене српском језику, књижевности, нашој култури и историји.

Циљ едиције је да се домаћој јавности приближе научни радови слависта из света и да се та сазнања уврсте у научни фонд. Вредност ових радова је у томе што имамо прилику да видимо како нас, нашу културну и духовну баштину други виде и вреднују. До сада је у оквиру ове едиције објављена 21 књига.

        Истакао бих и лист Задужбину – којег Вукова задужбина издаје још од од 1988. године. Ово је публикација препознатљивог изгледа и садржаја, прати најважнија збивања у култури, науци, просвети, уметности, народној књижевности, историји и бележи све значајне догађаје из живота народа и народног стваралаштва. У листу сарађују многи познати посленици из области културе, науке, уметности и јавне речи из земље и света. До сада је изашло 108 бројева листа, а 109 број листа треба да изађе у децембру ове године. 

Задужбина настоји да континуирано унапређује сарадњу са школама кроз Вуково читалиште и покровитељство многих ученичких такмичења која су посвећена српском језику и ћирилици. Истакнимо такмичења која организују огранци Вукове задужбине:Лозница (Вуково звоно), Баваниште (Дани ћирилице 2016), Велики Поповац (песничка манифестацијаЋирилица – огледало српске душе), Фондација Жабљак, Шавник, Плужине (Петровдански пјеснички вијенац), Чачак, Ниш, Сомбор.

Колику пажњу Вукова задужбина посвећује актуелним питањима очувања и заштите српског језика и ћирилице, најбоље се може видети из више зборника које је објавила: „Актуелност Вукових порука” (2009), „Творци српског књижевног језика” (2011), као и зборника „Живе традиције српског књижевног језика (Доситеј Обрадовић – Вук Караџић)”, који су за штампу заједнички приредили Вукова и Доситејева задужбина.

        Такође, ту спада и објављивање „Граматикe српског језика за основну школу”, „Кратког правописa српског језика Матице српске” и ауторског рада „Ћирилица – српска калиграфска баштина”.

У оквиру Ђачког Вуковог сабора у Тршићу, Вукова задужбина један је од покровитеља Републичког такмичења ученика основних и средњих школа из српског језика и језичке културе и Књижевне олимпијаде у Сремским Карловцима.

Вукова задужбина оснива своје огранке у земљи, заграничју и дијаспори и они представљају важан облик њеног рада. Ширећи мрежу огранака на целом српском културном простору, Задужбина доприноси бољем међусобном упознавању и повезивању српског народа на заједничким и важним задацима којима се штити и чува његов културни и духовни идентитет. То данас има посебан значај, имајући у виду извесну расцепканост и међусобну удаљеност појединих делова српског народа.

Почев од 1990. године, Вукова задужбина редовно додељује награде за неговање, подстицање и унапређивање књижевног и уметничког стваралаштва, научних и истраживачких пројеката, који заступају поуке и поруке Вука Стефановића Караџића. Награда за уметност додељује се једном аутору за оригинално уметничко дело настало у Србији или иностранству, односно за књижевно дело објављено на српском језику, а награда за науку додељује се једном аутору за научно дело, објављено на српском језику, из научних области којима се бавио Вук Караџић (наука о књижевности, историја, лингвистика, фолклористика, етнологија, етнографија, етномузикологија, географија).

Планирамо да награде за 2019. годину уручимо лауреатима 08. октобра у Свечној сали дома Вукове задужбине. Рецимо да је нагрдау за науку добио ЗОРАН ЖИВКОВИЋ, за књигу МЕДИТЕРАНСКИ СВЕТИОНИК, Медитерански свет у српској књижевности, а награду за уметност СТАНКО КОСТИЋУ, уметник фотографије из Београда, члан УЛУПУДС-а за изложбу ПРИЧЕ О ВОДЕНИЦИ у Галерији науке и технике САНУ, март-април 2019.

        У корпус важних задужбинских послова истичу се и Саборски дани Вукове задужбине, иза којих је остало 16 округлих столова посвећених кључним питањима нашег развоја. На њима је учествовао велики број научних радника, стваралаца у култури, образовању, информисању, издаваштву и другим друштвеним областима.

        На крају желим да кажем да је оснивањем Вукове задужбине 1987. године, која је по својој форми фондација, дат посебан подстрек многим организацијама и појединцима, племенитим људима, задужбинарима и добротворима да оснивањем нових задужбина и развојем задужбинарства чине добра дела – добра ради.

 Х в а л а !

Славко Вејиновић

Чачак, 23.09.2020.