БИТИ СРБИЈА
* БИТИ СРБИЈА *
Ексклузивно, из пера песника Бошка Сувајџића
Бити Србија. Она што, као јесен, долази преко њива.
Она која памти.
Бити киша и ветар, и змија, и сунце што опија.
Бити Србија. Бити мати.
Бити Србија где су гробови постојанији од камена,
дух од егзамена.
Градови празнији од егзодуса,
сан од Хоруса.
Бити интервал –
божји размак. Мит – изглачан звездани басамак
по коме силазе Аргонаути.
О крсту, висити попут оклембешеног урлика.
Бити
слика:
дах, којим душа излази из
покојника –
анђела
рика.
Бити живот, и када живот
протиче без смисла,
и јесен, кад је јесен
пребачена преко рамена.
Бити зрно, и када не клија,
нож, и кад не убија –
бити Србија.
Узети шаку земље и насути
је у амбар жита,
у бескрај, у рафове свемирских колонија.
Бити наћве,
хлебни покров,исфлекан од
сунца и од вина,
после даће.
Бити дрво,
јасеново дрво, на истоку.
Даљина, кобалтно-плава,
ултрамарин
у оку.
Бити небо, и
звезде, пришивени звончићи,
Златним концем
из којег вире тракасти
кончићи.
Бити вода: оджуборити
у мокру пукотину
испод древних вресишта
–
бити ништа.
Бити суштина.
Чардак пун
пшенице, меда и масла,
бардак вина.
Бити зло.
Кад те посеку,
не пастина тло.
Бити кестен,
распукнут у ватри.
Бити клаун, у циркуској
шатри.
Бити мати.
Бити пепео, прстохват
пепела између палца и кажипрста,
Бити црква, и
молитва, и крст, бити виши од крста.
набрекла од
чворова и жила, дрвена као брекиња.
Бити светиња.
Бити поље, са
покошеним рукама, као пшеница.
Бити страшило, надевено дроњцима
и сламом, место лица.
Бити
убица.
Размакнути
видике, као стативе разбоја.
Бити Србија,
златокрила: од свих достојнија.
Моја.
Бити лађа, врх
пене, и кад су све лађе потонуле,
бити спас, на
таласу, за децу и за жене, (и за мене),
и цркве оронуле.
Бити Србија. Она што, као јесен,
долази преко њива.
Она која памти.
Бити киша и ветар, и змија, и сунце што опија.
Бити Србија. Бити мати.
Крушевац, 13. 09. 2020.
Верољуб Вукашиновић
ОдговориИзбришиБИТИ ПЕСМА
Бошку Сувајџићу
И бити Песма.
И бити вино.
И певати, певати,
невино и вино!
И бити смех,
игра и грех!
И хармонике
весели мех.
И бити суза!
И бити плач!
У срцу своме
носити драч!
И бити скрушен,
молитвен, тих.
На олтар принети
последњи стих!
И љубав бити!
И бити дело
Творчеве руке,
раван са пчелом.
И бити струна
што јечи гласно,
и Творевину
љубити страсно!
И бити Песма
са свих пет чула.
И бити славуј,
и бити фрула!
И урлик вука
Који завија!
И летети, летети
К сунцу што сија!
Захваљујемо на песничком уздарју. Срдачан поздрав. Будите Песма!
Избриши