РЕЗУЛТАТИ МАРТОВСКОГ ПЕСНИЧКОГ КОНКУРСА

    Удружење „Чувари дела Вука Караџића” из Чачка (Огранак Вукове задужбине из Београда) пружило је подршку иницијативи Друштва за српски језик и књижевност Републике Србије упућивањем Јавног позива песницима за учешће на конкурсу посвећеном српском језику и ћирилици, 6. марта 2023. године, путем друштвених мрежа. 

     Од пристиглих песама, у ужи избор ушле су следеће песме: 

•  Не дам, Љиљана Браловић,
• Он ме воли ћирилицом, Здравка Бабић, 
• Сабирање у векове векова, Александра Мишић и 
• Ћирилица писмо српско, Оливера Крупеж. 

     У складу са конкурсом, чланови жирија су бирали само победничку песму. 

 Резултати гласања чланова жирија:

•  Сања Перовановић: глас за песму Ћирилица писмо српско Оливере Крупеж; 
•  Мила Мутавџић: глас за песму Ћирилица писмо српско Оливере Крупеж;
•  Маја Настић: глас за песму Ћирилица писмо српско Оливере Крупеж; 
•  Верица Костић: глас за песму Ћирилица писмо српско Оливере Крупеж и 
•  Данијела Ковачевић Микић: глас за песму Сабирање у векове векова Александре Мишић.

    На основу резултата гласања, проглашавамо да је на нашем мартовском песничком конкурсу посвећеном српском језику и ћирилици победила песма Ћирилица писмо српско др Оливере Крупеж (наставник српског језика и књижевности у ОШ „Милица Павловић” у Чачку). 

    Све четири песме из ужег избора биће прослеђене Вуковој задужбини у Београду и Друштву за српски језик и књижевност, а аутори ће имати могућност учешћа у нашем пројекту „Србија – срцем и стихом” уколико Град Чачак буде подржао реализацију овог пројекта (очекујемо одлуку стручне комисије). 

    Такође, песници који су ушли у ужи избор имају право на једну бесплатну годишњу чланарину у нашем удружењу (они који су уплатили чланарину за 2023. г., не морају, по овом основу, да је уплаћују 2024. године). 

    Сви други учесници овог конкурса биће позвани да учествују на нашем програму „Књижевна променада”, чији је уредник Зорица Лешовић Станојевић.

     Захваљујемо свим песницима који су се одазвали нашем позиву да заједно славимо наш српски језик и нашу дивну ћирилицу. 

Објављујемо четири песме из ужег избора.

 

ЋИРИЛИЦА ПИСМО СРПСКО

 Оливера Крупеж 

Ћутљиве ћуди 

Извор искона 

Раздан и расвит 

Искра истинољубива 

Лахор лелујави

Источник истрајни

Царско црквиште 

Амајлија и аманет 

Причест праведника 

Исходиште изабраних 

Светлост и светост 

Молитва милосна 

Озарје одабраних 

Српска словарица 

Ризница родна 

Плаштаница и покров

Сасуд сакрални 

Крсни колач 

Окриље оца 

САБИРАЊЕ У ВЕКОВЕ ВЕКОВА

 Александра Мишић 

 

Језик што нам је на чување предат

благо је тамновилајетно,

Обала коју запљускује најдаље море

И још од тога више.

Речи благе, топле, глагољиве,

Речи-кључеви, речи-одгонеталице

ко рукобраницу чувати (севап је)

У недрима што девојка крије.

Од првог до последњег дисања,

Док се за дах бори тек рођено дете

И безуби старац, све сенка је и трен,

Међ` два тренутка и живот мине...

А надиру речи, ко с Косова војска:

Мама и брдо и месечина и љубити

Па: биљур, достина, лиле и плетиво,

Драгоцене и лепе, њишу се лагано

По броду малом наших уста...

Песма и слава и ружа и данце

Гривна и гужвара и гуњ и крајпуташ...

Пространство несагледиво.

Али најлепше од свих, то су речи

Недостајеш и волим те и срећа и небо.

Мирно спавај, Стефановићу Караџићу,

Све смо ти сачували у шкрињи

Коју мољац не гризе јер ту је срце наше.

Мада понекад, кад налете анђаме,

Ми, као, немарни, хладни и лењи,

Злоходници сиктали би: није их ни брига,

Но, тиња та искра, тај бунт, тај разлог

Због кога не напуштамо ниједно слово

И не бацамо олако на сметлиште историје

А траже, ах, како нам само траже...

Е, баш за инат оног анђела из песме,

Не дамо ни зеру, нек се гризу од једа.

Ни бајалицу, ни преслицу, ни одиве,

Ма, ни џангризање, ни даждевњака,

Све те закукуљене и тврдокорне

Због којих, кажу, тежак је

тај ваш српски... Па, брале, није благо

у пећини лакодохватно. Копати ваља.

У мраку општег одузимања

језик ће, као и вазда, помоћи

из вилајета ноћног да изминемо,

на светло данка, због опстанка,

Да се саберемо и дозовемо.

НЕ ДАМ 

Љиљана Браловић 

Ако ми отму земљу, кућу и окућницу,

бадњак и чесницу, у огњишту варницу,

натру и карлицу, под стрехом птицу,

ако ми отму ја ћу да памтим, па да вратим.

Ако ми отму колевку, небо и реку,

рало и њиву, испред куће шљиву,

пчелу и кошницу, сузу радосницу,

ако ми отму ја ћу да памтим.

Да памтим па да вратим.

Ако ми узму гробље и све моје одведу у робље,

попале и опустоше, разруше и раскуће,

пруће на на прошћу поломе,

животом ћу да платим, али ћу да вратим.

Али не дам историју, веру православну

и прадедова крсну славу.

Не дам језик и ћирилично писмо.

Без језика, историје и вере народ и нисмо!

Не дам Немањино завештање! Не дам!

На чему да памтим и чему отето да вратим,

на ком језику за рат и опело да ми звоне звона

ако не сачувам оно што је моје од искона?

 Песма је објављена у књизи ,,Звона Светог Симеона” (стр. 55) објављеној 2018. године у издању Издавачке куће ,,Глас Србије”, Краљево 

ОН МЕ ВОЛИ ЋИРИЛИЦОМ 

Здравка Бабић 

Ко то везе златовезом?

Свако слово свој вез тражи,

„О, Анђеле”... Драги пише -

ћирилицом чежњу блажи!

 

Чије руке вјенац плету,

сунчев сјај на длану носе?

„Најљепша си на свијету!”

Пламене ми мрси косе.

 

Свака ријеч уздах плоди,

мјесечари у свом сјају.

Романтични разговори

ко драгуљи свјетлуцају.

 

Ко шапуће тако њежно?

„Да те волим, рећ` ћу свима,

златним љубљем ‒ златовезом

љубићу те док нас има!”

 

Чије зјене тако чедне

моје мисли проналазе?

То мог драгог очи чарне

цјелују ме у образе!

 

Ко љубавне баца чини,

сонет кити златним сјајем,

свјетлост краде мјесечини,

ћирилицу кити мајем?!

 

Драги срце отворио

од извора па до ушћа.

Крвљу својом, загријаном -

писмо стигло до сванућа.

 

Записао златовезом.

Свако слово свој рај тражи,

„Чежњо моја!”... Драги пише -

ћирилицом душу блажи.