Представљање „Данице” и „Данице за младе” у Чачку

Многи програми нашег удружења су, осим културних догађаја, и облик стручног усавршавања запослених у образовању. Излагања Славка Вејиновића, Душице Матицки и Бошка Сувајџића то и те како потврђују. Захваљујемо нашим уваженим гостима на припремљеним освртима, радујући се наставку сарадње.

ДУШИЦА МАТИЦКИ

 

    Вукова задужбина, основана 1937. године, приликом стопедестогодишњице рођења Вука Стефановића Караџића, имала је за циљ да негује култ оца нашег културног препорода  прихватањем више крупних национално културних задатака. Једна од одлука Вукове задужбине била је издавање Вуковог годишњака, у облику алманаха који треба да пружи смотру наших културних стремљења и достигнућа у току сваке године. Циркуларом од 19. октобра 1940. године, који су потписали Милош Московљевић, секретар, и Александар Белић, председник Вукове задужбине, затражен је план уређења и нацрт прве књиге поменутог алманаха од стране неколико истакнутих књижевника који су долазили у обзир као могући уредници. Циркулар је садржао и циљеве које треба да испуни једна таква књига: „Вуков годишњак треба да буде не само слика културног развитка нашег народа, пре свега духовне културе, већ и узорна, репрезентативна књига у књижевном, језичком и техничком погледу.”

    На  седници Скупштине Вукове задужбине, одржане на Митровдан, 8. новембра 1993. године у Београду, донета је одлука да се у складу са Вуковим делом и на темељима његовог подухвата покрене Српски народни илустровани календар „Даница”. Уреднички тим, који су чинили Миодраг Матицки, Нада Милошевић Ђорђевић и Драган Недељковић, биo je мишљења да нова „Даница“ може да оствари основни циљ, да буде јединствена књига за народ, народна читанка која ће обједињавати и ширити круг духовности српске. Уредништво је настојало да се нова „Даница” појави уприличена за 1994. годину, закључивши њен садржај  и предајући га за штаму на Часне вериге, 29. јануара 1994. године. 

    Вукова задужбина је желела да овај народни календар буде у духу и најбољим традицијама Вуковог истоименог календара–забавника (Беч и Будим 1826, 1827, 1828, 1829 и 1834). Вук се, покрећући „Даницу”, угледао на  најуспешније српске календаре окренуте сpпству, као што су „Славено-серпски восточне церкве календар” (1766) Захарија Орфелина и „Забавник” Димитрија Давидовића  (1815–1821). Вуков календар био је узор најбољим српским календарима XIX века: „Банатском алманаху” (1827–1829) и „Уранији” (1837–1838) Димитрија Тирола; „Серпској пчели” (1830-1841) Павла Стаматовића; „Грлици” (1835–1839) Димитрија Милаковића; „Голубици” (1835–1839) Григорија Возаровића; „Годишњаку” (1850–1859) Данила Медаковића; дуговеком „Орлу” (покренут 1875) Стевана Поповића. У XX веку, ову богату календарску традицију следи „Календар просвета” ( 1905–1941), који је настављен 1992. и 1993.

    Описима манастира Вук обележава уметничке домете, али и границе допирања српске културе; географско-статистичким списима освежава трагове српског постојања и живљења, историјским списима у најбољем књижевном облику осветљава  бурне догађаје свога доба, а портретима дочарава носиоце тих догађаја; прилозима о језику и о народним умотворинама, бираним примерима усмене и писане књижевности, упознаје народ са најлепшим изразима његове духовности.

    Уреднички тим нове „Данице”, који су на почетку чинили Миодраг Матицки, академици Нада Милошевић Ђорђевић и Драган Недељковић, прати основну концепцију Вуковог календара, допуњену и прилагођену савременој култури и цивилизацији. Задржан је спољашњи изглед Вукове „Данице” и сва њена тематска подручја,  покренути су нови одељци осветљења, сведочанства о Србима у свету, природна средина, информатика. Стална тема биће Вук и његово дело.

    „Даницу” чине сталне рубрике: Келендар, Осветљења, Народна књижевност, Књижевност и уметност, Светосавска читанка, Описаније намастира, Језик,  Народни кувар, Шаљивац, Астрономија, Задужбине, Пренумеранти.

    Вук Караџић је више пута указао на то да се српски народ по вероисповести дели на троје, јер Срба има грчког, римског и  турског закона, тј. православних, католичка и муслимана. Вук није прећутао мрзлост међу Србима различитих вероисповести, корећи их примером Немаца, којих има римског, лутеранског и калвинског закона.

    Већ прву „Даницу” читаоци су одлично примили.  У „Занатском гласнику” писало је: „Вукова задужбина објавила књигу за сваки дом.” Миле Томић у букурештанској „Новој речи” пише: „Одавно нисам имао у руци тако добру књигу, тако сажет, прецизан, богат и јасан текст.” Већ наредно годиште имало је већи тираж.

    У 27 годишта „Данице” ауторске текстове објавили су најзначајнији научници, писци, професори из Србије и дијаспоре:  Дејан Медаковић, Јелка и Драшко Ређеп, Предраг Палавестра, Новица Петковић, Зоран Константиновић, Милорад Екмечић, Мирослав Пантић, Ненад Љубинковић, Иван Лалић, Давид Албахари, Милка Ивић, Сава епископ шумадјски, Гроздана Комадинић, Душан Каназир, Димитрије Стефановић, Никша Стипчевић, Вида Огњеновић...

    У кругу значајних личности о којима је писано у „Даници”  нашли су се Свети Сава, гроф Ђорђе Бранковић, Симеон Пишчевић, Сава Текелија, Вук и Мина Караџић, Љуба Ненадовић, Момчило Настасијевић, Војислав Илић, Милан Кашанин, објављени су родослови династија – 1996. године  Обреновића, 1997. године Карађорђевића, 1998. Немањића. Дужна пажња посвећена је и Србима у дијаспори. Сарадници „Данице” пишу о животу Срба у Канади, Швајцарској, Немачкој, Америци, Румунији.

    У жељи да се  одужи најмлађим читаоцима, у „Даници” Вукове задужбине за 2009. годину објављује се додатак „Даница за младе”. Уредила га је Соња Миловановић са Миодрагом Матицким. Намера  је била да „Даница за младе” настави  живот као школски забавник.  Држећи се начела строгог избора, „Даница за младе”  пружа увид  у најзначајније  што се у протеклој години догађало  младима и за младе. Уредништво је „Даницу за младе” створило као посебно издање са намером да млади, на вуковски начин, одрасту уз књигу. 
Уредништву „Данице за младе” придружује се Гордана Малетић, која је у окриље „Данице” дозвала Зорицу Бајин Ђукановић, Рајка Лукача, Лазу Лазића, Слађану Ристић, Весну Алексић, Дејана Алексића, Игора Коларова, Уроша Петровића...

    Као и велика „Даница”, и „Даница за младе” има сталне рубрике: Личност  године (Слободан Станишић, Љубивоје Ршумовић, Мошо Одаловић...), Школа огледало и узор, Час описа часописа, стихове и прозу еминентних дечјих аутора. Објављују се  награђени радови  наградних конкурса „Дани ћирилице”, конкурса Фондације  Вукове задужбине Жабљак–Шавник–Плужине, конкурс Огранка Вукове задужбине у Лозничкој гимназији „Вук Караџић”.

    На крају реч–две о  пренумерантима, који су благо „Данице”. О пренумерантима Вук Стефановић пише: „Како још немамо правих и књижних трговаца, они су највећи помагачи и меценати књижества нашега”. Вук се захваљивао пренумерантима на поверењу и „скупитељима” на „родољубивом труду и на пријатељској љубави”. Пренумерација се јавља у крилу грађанске класе, јачајући с њом и утичући, са своје стране, на њен раст.

    И уредништво нове „Данице” определило се за пренумерацију. Даничини пренумеранти радо нам се враћају, знамо им имена, место живљења,  јављају нам се да са нама поделе радост после читања „Данице”, јављају  неку лепу вест, бринемо када нам се за следеће годиште не јави дугогодишњи пренумерант.  Међу првим пренумерантима били су патријарх српски, његова светост, господин Павле, Предраг Палавестра, Сакиб Шеховић, лекар из Београда, браћа Милан, Богдан и Јован Стошић из Свете Петке, докторка Десанка Зрнић из Кикинде, неки су расли заједно са нама, постали су пунолетни, неки су оформили своје фамилије, неки више нису међу нама и тешко нам је што их више нема, али то је неумитност коју носи  живот. Из обавезе према онима којих више нема осећамо обавезу да се ова прича која је започела не заврши.

 

 У Чачку,

 23. септембра 2020.                                                                        Душица Матицки